Prema Reuters-u
priredila Gordana Đokić

22.07.2004.
Kosmolog, profesor Stiven Hoking (Stephen Hawking) ove nedelje je izgubio jednu od najčuvenijih opklada u istoriji savremene nauke, nakon što je odbacio svoju teoriju o dugoročnoj evoluciji crnih rupa, koju je postavio 1975. godine. Upravo ta teorija je najviše i doprinela da Hokingovo ime postane slavno u naučnim krugovima, pa i u široj javnosti. Autor bestselera "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time) priznaje da je američki teoretičar fizike, profesor Džon Preskil (John Preskill), bio u pravu kada je sumnjao u tačnost njegove, Hokingove, teorije. Za igubljenu opkladu Hoking je američkom fizičaru poklonio enciklopediju bejzbola, specijalno za ovu priliku naručenu iz SAD. "Spreman sam da priznam da sam izgubio opkladu" rekao je Hoking, profesor sa Univerziteta u Kembridžu. Hoking je prihvatio opkladu 1997. godine, kada je Preskill, sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, odbio da prihvati teoriju da crne rupe permanentno uništavaju sve što usisaju. Već gotovo dva veka naučnici se prepucavaju pokušavajući da reše zagonetku crnih rupa, koje se formiraju kada zvezde potroše svo nuklearno gorivo i kada kolabriraju ka singularitetu. Hoking je 1975. godine postavio hipotezu da su crne rupe tako moćne da sve što pređe njihovu granicu, koja je u nauci poznata kao horizont događaja, zauvek nestane, bude bukvalno "progutano". Ali, nakon skoro 30 godina, on je priznao da je njegova teorija o crnim rupama, kao jamama bez dna u kosmosu, a koje usisavaju svu materiju i energiju kao gigantski usisivači, bila pogrešna. Hoking sada veruje da deo materije ipak "iscuri" napolje tokom milijardi godina, kroz male nepravilnosti u njihovoj "površini" (horizontu događaja).

Zajednička konferencija
Hoking je dao samo kratak osvrt na svoju teoriju o "izvrtanju" crnih rupa, a detaljnije je pričao o tome na Međunarodnoj konfereciji o Opštoj teoriji relativnosti i gravitaciji, održanoj u Dablinu, nakon što je zamoljen u zadnjem minutu da govori o tome. "Uvek sam se nadao, da ću kada Stiven bude priznao svoju grešku, imati i svedoke; ali ovo je prevazišlo moja očekivanja" izjavio je Preskill, aludirajući na niz televizijskih kamera pred punim auditorijumom. Takođe on je dodao da bi bio pošteđen mnogo godina nepotrebnih debata na temu takozvanog "paradoksa gubitka informacija" u crnim rupama. Naime, u crnu rupu se može ubaciti materija koja sadrži ogromnu količinu informacija (recimo enciklopedija!), a ono što na kraju iz nje izađe je – po originalnoj Hokingovoj ideji - samo termalno zračenje (zračenje crnog tela), koje sa sobom ne nosi nikakvu informaciju (osim one trivijalne o svojoj temperaturi). Stoga, reklo bi se da crna rupa tokom svoje evolucije uspeva da uništi informacije, odnosno da narušava dalekosežni i veoma važni princip savremene fizike koji se naziva unitarnost. Međutim, prema novom Hokingovom stavu, unitarnost izgleda da ostaje sačuvana, pošto je ekstra informacija "ispisana" po površini horizonta događaja. Neki su govorili da bi radije sačekali Hokingovu novu teoriju da bude objavljena, pre nego što se odluče za neku od njih. "Meni to više liči, kad govorimo o tome, na simpatičnu prepirku" izjavio je teoretičar fizike, profesor Kip Thorne, Preskill-ov kolega, "Pošto još nisam video sve detalje".Hoking je izjavio da njegova prerađena teorija isključuje njegovo ranije verovanje da bi ljudi jednoga dana mogli da koriste crne rupe za putovanja u druge univezume. "Žao mi je što moram da razočaram sve one ljubitelje naučne fantastike" dodao je "Ali, kada biste 'uskočili' u crnu rupu, vaša masa i energija bi bila izbačena u univerzum, ali u samlevenoj formi".

Pukotine u crnim rupama
Hokingovo najnovije istraživanje, koje je prezentovao na konferenciji u Dablinu, je bila pristupna beseda rešenju zagonetke i postavljanja kamena temeljca njegovoj novoj teoriji. Hoking je objasnio da crne rupe emituju energiju, fenomen koji je postao poznat kao "Hokingova radijacija" i da postepeno gubi masu ("isparavanje" crnih rupa), skupljajući se pre nego što nestanu u konačkoj kataklizmičkoj eksploziji. Ne postoji nikakva informacija o sadržaju materije unutar crne rupe i kada jednom crna rupa nestane i sve informacije sa njom nestanu. Ako bi unitarnost bila narušena, govorili su oponenti, poput Preskila ili velikog holandskog fizičara Gerharda t'Hufta (t'Hooft), to bi zaista imalo nesagledive posledice na naše poimanje vremena. Ako se informacije gube, onda bi to značilo da niko ne bi bio siguran šta se zbilo u prošlosti niti bi mogao da predvidi budućnost. A slom predvidljivosti je samim tim i slom nauke, koja se zasniva na ideji da se uspešne teorije razlikuju od neuspešnih po tome što su u stanju da predvide rezultate još neizvršenih eksperimenata. U reviziji Hokingove teorije, crne rupe ne uništavaju potpuno sve što pređe horizont događaja. One nastavljaju još dugo da emituju radijaciju i možda se čak otvaraju i izbacuju informaciju iz svoje utrobe kroz zračenje u kasnijim fazama isparavanja.

VENERA I SUNČEVE PEGE
Koristeci informacije koje je sakupio Nasin satelit "SORCE", naučnici su zapazili da se Sunčeva svetlost koja dopire do Zemlje smanjila za 0,1% tokom nedavnog traznita Venere. Slično se dešava kada velike pege na Suncu "zaklone" Sunčevu površinu. Oktobra prošle godine, tri velike grupe pega na Sunčevoj površini su smanjile Sunčevu svetlost koja dopire do Zemlje za 0,3%.

ENCELADUS
Cassini je 3. jula snimio Saturnov mesec Enceladus, kada je bio udaljen 1,6 miliona kilometara od ovog objekta. Enceladus je mali mesec prečnika svega 499 km. Pokriven je vodenim ledom i
reflektuje 90% svetlosti koja padne na njega, što ga čini objektom sa najvećom odbojnom moći u Suncevom sistemu. Mesec ima glatku i kraterima slabo pokrivenu površinu, dok mnogi detalji
potsećaju na Jupiterove mesece Ganymede i Europu. Cassini će prvi put proleteti blizu ovog objekta 17. februara sledeće godine.

GALAKSIJE
Dok je Habl snimao svojom infracrvenom kamerom deo neba u okviru naučnog istraživanja, naučnici su odlučili da snime okolni deo neba sa ASC kamerom, iako nisu očekivali ništa posebno na snimku. Snimak prikazuje nekoliko galaksija, u šta su uključene i žuta galaksija razvučena kosmičkim sudarom, zatim mlada, plava galaksija puna područja u kojima se stvaraju zvezde i neke manje crvene galaksije. Luk u centru snimka je u stvari crvena glaksija koja ima ulogu gravitacionog sočiva uvećavajući mnogo udaljeniju plavu galaksiju.

MCNEIL MAGLINA
Najnovija maglina koju je otkrio amater Jay McNeil sa svojim teleskopom od svega 3" i CCD kamerom, januara ove godine u sazvežđu Oriona, postao je predmet proučavanja i osmatranja sa skoro svakim instrumentom, samo da bi se što bolje proučio. Izgleda da je McNeil maglina tek nedavno iluminizirana mladom, tek formiranom zvezdom. Chandra X-Ray teleskop je uočio izliv  X zračenja iz zvezde što ukazuje na uzajamni uticaj magnetnog polja zvezde sa orbitirajućim diskom od gasova koji rezultira periodičnim bljeskom.

NOVI METEORIT SA MARSA
Istrazivači su otkrili novi meteorit za koji veruju da potiče sa Marsa. Crni kamen težine 715 grama je otkriven u potrazi za meteoritima na Antarktiku. U prošlogodišnjoj potrazi otkriveno je ukupno 1358 meteorita, ali, po mišljenju naučnika koji vrše klasifikaciju meteorita,  jedino ovaj potiče sa Marsa. Naučnici širom sveta su pozvani da iskoriste uzorak kamena, označenog kao
MIL 03346, za svoja istraživanja. Možda će ovo pomoći u rešavanju misterije da li je u jednom drugom kamenu sa Marsa zaista pronađen život ili ne.  

TAMNA MATERIJA
Teorija da se širenje svemira ubrzava je dobila još jednu potporu ove nedelje od grupe naučnika sa Princeton univerziteta, koji su uz pomoć informacija prikupljenih "Sloan Digital Sky Survey", izmerili svetlost iz 3.000 kvazara. Naučnici nisu gledali direktno kvazare, već difuzni vodonik, gas koji se nalazi u prostoru delimično zaklanjajući šireći prostor. Svetlost kvazara je promenjena u zavisnosti od količine ovog gasa kroz koji treba da prodre. Astronomi su bili u mogućnosti da naslute kako se ovaj gas gomila tokom vremena, i njihovi rezultati se savršeno uklapaju u inflacioni model svemira.

OBRUČ OKO CRNE RUPE
Međunarodni tim astronoma je pronašao nove dokaze da masivne crne rupe okružene "torusom" (obručom u obliku krofne) od gasova i prašine mogu da blokiraju naš pogled ako ih vidimo ivicom okrenute prema nama. Najnovije osmatranje uz pomoć teleskopa "Integral" i "XMM Newton", ivicom okrenute ka nama galaksije NGC 4388, udaljene 65 miliona s.g. je omogućilo da se ustanovi debljina i sastav torusa na taj način što su naučnici promatrali radijaciju koja prolazi kroz torus dolazeći iz supermasivne crne rupe.

"NEW FRONTIERS" MISIJE
NASA je skratila listu potencijalnih misija za svoj program "New Frontiers" na samo dve.
Prva misija je nazvana "Moonrise" i imala bi za cilj slanje dva identična lendera na Mesečev južni pol, za koji se veruje da ima vodeni led pomešan sa Mesečevom prašinom, odakle bi lenderi vratili oko 2 kilograma uzoraka nazad na Zemlju. Druga misija je nazvana "Juno" i imala bi za cilj slanje letelice u polarnu orbitu oko Jupitera, odakle bi proučavala ovu planetu u detalje. Obe misije bi dobile po 1,2 miliona dolara za sedmomesečno pručavanje da li je moguće lansirati letelice do juna 2010. godine i da li bi misije kostale manje od 700 miliona dolara.

GEMINGA
Astronomi su otkrili malo, sjajno mesto na poznatoj neutronoskoj zvezdi, Geminga koja je udaljena samo 500 svetlosnih godina od nas. Vrelo mesto koje je otkriveno iz pomoć XMM Newton X-Ray teleskopa, je veličine fudbalskog igrališta. Geminga koja ima prečnik od samo 20 kilometara i koja se okrene oko svoje ose četiri puta u toku jedne sekunde ima masu od čak 1,5 Sunca. Vrelo mesto je kreirano zato što je materijal koji je izbačen usled brzog rotiranja zvezde, ponovo uhvaćen zvezdinom gravitacijom i zatim magnetnim poljem kao kroz levak izbačeno u specificnu tačku koju udar zagreje do temperature od nekoliko miliona stepeni.

INTERNACIONALNA SVEMIRSKA STANICA
ISS bi mogla da do kraja decenije proširi svoj kapacitet na više od tri člana posada, na osnovu saglasnosti 16 država partnera koji je dogovoren u petak u Holandiji. ISS bi mogla da ima stalnu posadu od šest članova već tokom januara 2009. godine. Veličina posade će ipak zavisiti od broja spasilačkih "Soyuz" letelica koje bi se nalazile na doku svemirske stanice. Mnogi detalji tek treba da budu razrađeni tokom sledećh godina u šta spadaju i konstrukcioni planovi kao i dopremanje više zaliha za veću posadu. Takođe se još ne zna kako bi sistemi na Stanici reagovali na dodatne kosmonaute, kao ni gde bi na Stanici dodatne zalihe bile spremljene. Najveći korak ka većoj posadi zavisi od povratka šatlova u opticaj, a koji bi dopremali delove za dalju konstrukciju Stanice. Dogovor među državama partnerima će najverovatnije biti potpisan na sastanku sledeće godine.  

KINESKI SATELIT

Kina je pre nekoliko dana, u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA), lansirala u orbitu svoj drugi istraživački satelit koji će proučavati Zemljino magnetno polje. Satelit je lansiran pomoću noseće rakete tipa Dugi marš. On će se pridružiti sličnom satelitu koji je Kina lansirala u Zemljinu orbitu u decembru, takođe uz pomoć ESA. Oba satelita deo su projekta „Dvostruka zvezda”, čiji je zadatak proučavanje zemljinog magnetnog polja, jonosfere i gornjih slojeva atmosfere. Projekat „Dvostruka zvezda” predstavlja prvi konkretni oblik saradnje kineskih i evropskih svemirskih stručnjaka. Kina je, inače, svoj prvi satelit lansirala 1970. godine.

KATALOG MARSA
Nasini naučnici su pozvali javnost da im pomogne u inspekciji snimaka Marsa i potrazi za važnim geološkim strukturama skrivenim u hiljadama fotografija koje se nalaze u Nasinoj arhivi. NASA će dodati set "istraživačkih alata" svom "Marsweb" vebsajtu koji će omogućiti i pomoći svakome u navigaciji po površini Marsa i zatim zumiranju bilo kog željenog regiona. NASA se nada da će im javnost pomoći u nalaženju interesantnih ciljeva za "High Resolution Imaging Science Experiment (HiRISE)" koji će se nalaziti na letelici "Mars Reconnaissance Orbiter (MRO)". Ovaj orbiter je u planu za lansiranje 2005. godine.

PLAZMA MLAZEVI NA SUNCU
Naučnici Univerziteta Sheffielda i Lockheed Martina veruju da su rešili misteriju supersoničnih mlazeva koji se pojavljuju u Sunčevoj nižoj atmosferi. Tim je koristeći kompjuterski model i snimke visoke rezolucije koje je načinio Švedski 1-metarski solarni teleskop pokušao da prodre u misteriju kako se ovi mlazevi, spikule, formiraju. Naučnici su uočili da se spikule formiraju pravilno u određenim mestima, obično svakih pet minuta ili slično. Oni se podudaraju sa zvučnim talasima na površini Sunca koji imaju identičan petominutni period. Zvučni talasi se obično uguše i nestanu pre nego stignu do Sunčeve atmosfere, ali svaki put kada se ne uguše, spicule se formiraju, izbacujući mlazeve ka gore.

IZBAČENE MLADE ZVEZDE
Astronomi su pratili trag "brzokrećućeg" binarnog para objekata sve do originalnog "zvezdanog porodilišta" odakle je izbačen pre 1,7 miliona godina. Binarni par je klasifikovan kao mikrokvazar, gde regularna zvezda mase 17 Sunca orbitira neutronsku zvezdu ili crnu rupu. Regularna zvezda u ovom paru je do detalja identična mnogim drugim zvezdama u obližnjem jatu, tako da su astronmi skoro sigurni da odatle potiče i ova zvezda. Veruje se da je crne rupa ili neutronska zvezda bila mnogo masivnija od prateće zvezde, ali je eksplodirala kao supernova milionima godina ranije.

REDIZAJNIRAN DEO ZA ŠATL
Nasini inžinjeri su odobrili dizajn za novi način spajanje spejs šatla za spoljne rezervoare goriva, a to je bio jedan od najvažnijih uslova da bi šatl ponovo poleteo. Nesreća šatla Columbia je prouzrokovana jer su prethodni delovi za spajanje šatla bili obloženi sunđerastom penom da bi sprečili stvaranje leda. Takav jedan sundjer se odvalio i udario krilo šatla što je kasnije dovelo do nesreće. Novi dizajn koristi grejače umesto sunđera u sprečavanju stvaranja leda, tako da se sunđer više ni ne koristi. Novi dizajn će biti upotrebljen na svih 11 rezervoara. Prvi šatl nakon nesreće Kolumbije poleteće 2005. godine.

MASA NEUTRINA POVEZANA SA TAMNOM ENERGIJOM
Istraživači Univerziteta u Vašingtonu su načinili novu teoriju koja povezuje zajedno tamnu energiju, misterioznu silu koja ubrzava svemir - sa nedavnim otkrićem da neutrini imaju masu. Oni veruju da veza dolazi od uzajamnog uticaja između neutrina i još neotkrivene subatomske čestice nazvane "accelerons". Kada svemir pokušava da razvuče neutrine i akcelerone na delove to rezultira tamnom energijom. Jedno interesantno predviđanje koje proizilazi iz ove teorije je da će ubrzavanje svemira usporiti kako se neutrini sve više razvlače.