VODA NA MARSU
Nasin rover "Spirit" je otkrio obilje dokaza na padinama brda "Columbia Hills", da je voda nekada pokrivala taj deo. Spirit je proučavao gomilu kamenja nazvanu "Clovis" na brdu oko 9 metara iznad ravni Gusev kratera, gde je otkrio da je tečna voda promenila sastav kamenja. Za razliku od kamenja u ravnici koji su presvučeni i imaju "žile" nastale pod uticajem male količine vode, na ovo kamenje je voda imala uticaj tokom dugog vremenskog perioda.

STAROST MLEČNOG PUTA
Tim astronoma je uz pomoć VLT teleskopa došao do zaključka da je naša galaksija stara oko 13,6 milijardi godina, plus-minus 800 miliona godina. Do ovog zaključka naučnici su došli na osnovu proučavanja nekih od najstarijih zvezda u našoj galaksiji, koje su locirane u zvezdanim jatima i koje su rođene u istom oblaku prašine i u isto vreme. Naučnici su uz mnogo teškoća osmatrali supstancu zvanu Beryllium-9, koja se akumulira kroz svemir još od Velikog Praska.

ABELL 2125
Novi snimak Chandra X-ray teleskopa prikazuje nekoliko intergalaktičkih oblaka vrelih gasova u procesu sjedinjavanja. Izgleda da su ovi oblaci u procesu kreiranja masivnog galaktičkog jata. Rezolucija teleskopa Chandra omogućava astronomima da odvoje oblake od individualnih galaksija u unutrašnjosti.

GANIMED
Naučnici su iz podataka dobivenih od Nasine letelice "Galileo" otkrili čudne stenovite hrpe ispod ledene kore Ganimeda. Po jednoj teoriji u pitanju su stenovite formacije, položene duboko u ledu i držane tokom milijardi godina. Informacije su sakupljene tokom drugog proletanja letelice Galileo pokraj ovog meseca tokom 1996. godine. Ovo otkriće dovodi u pitanje teorije o debljini i jačini leda na Ganimedu, zato što bi stenje trebalo da bude na površini ili na dnu, a nikako u sredini.

MARS ODYSSEY
Nasina letelica "Mars Odyssey" je obavila sve svoje zadate naučne zadatke, tako da je kontrolori sada upućuju na prekovremeni rad. Primarni cilj letelice je bio izrada mape površine Marsa, te potraga za različitim supstancama uključujući i vodu. Mars Odyssey je inače pronašao velike zalihe vodenog leda na samo nekoliko metara ispod površine tla. Letelica će nastaviti sa radom bar do septembra 2006. godine, pružajući kontrolorima još jednu marsovsku godinu (686 zemaljskih dana) za osmatranje promena na planeti kroz različite sezone. Letelica ce takođe biti u mogućnosti da asistira "Mars Reconnaissance Orbiter" roveru koji bi trebalo da stigne na Mars tokom marta 2006. godine.

BEAGLE 2
Britanski lender "Beagle 2" je mogao biti na površini Marsa, komunicirajući sa Zemljom već mesecima. Ali iz nekog razloga, kratko vreme nakon ulaska u Maksovu atmosferu, mali lender je zaćutao i nikada se više nije javio. Nekoliko istraga je već obavljeno, ali je tek sada tim kontrolora misije izneo svoj izveštaj pokušavajući da objasni šta je sve moglo da krene pogrešno. Izveštaj sadrži listu razloga usled kojih je lender mogao imati mehanički kvar, ali ipak sugerišući da je najverovatnije uzrok nastao tokom faze ulaska, spuštanja i sletanja lendera. Uzrok je najverovatnije manja gustina atmosfere od one koju su dizajneri očekivali.

NAJMANJA VANSOLARNA PLANETA
Tim evropskih astronoma je uz pomoć ESA "HARPS" instrumenta na "Evropskoj južnoj opservatoriji" otkrio najmanju vansolarnu planetu, za koju se veruje da je ima masu jednaku svega 14 masa Zemlje. Planeta orbitira oko zvezde Mu Arae svakih 9,5 dana. Zvezda se nalazi udaljena 50 svetlosnih godina u južnom sazvežđu Oltar (Ara). Planeta ove veličine se nalazi na samoj granici između stenovitih i gasovitih planeta. Sa obzirom da se planeta nalazi tako blizu zvezde najverovatnije se radi o stenovitoj planeti sa relativno malom atmosferom. Planeta bi mogla biti klasificirana kao "super Zemlja".

FOSFOR NA ZEMLJI
Fosfor je centralni deo života na Zemlji iz mnogo razloga. Formira osnovu DNA i RNA, i takođe je važan elemenat u mnogim hemijskim procesima. Pitanje je kako je Zemlja dobila tako mnogo fosfora? Istraživači Univerziteta Arizone veruju da su meteoriti koji su padali na Zemlju u ranom periodu formiranja bili izvor fosfora. Oni su našli da su mnogi gvožđe-nikl meteoriti bogati mineralima koji sadrže fosfor i pretpostavljaju da se život mogao formirati oko mesta gde je meteorit pao na Zemlju.

MALI TELESKOP PRONAŠAO VELIKU PLANETU
Potraga za vansolarnim planetama je tradicionalno bila moguća samo sa veoma velikim teleskopima, koji su u mogućnosti da detektuju male promene oko udaljenih zvezda koja ukazuju na prisustvo planeta. Sada je tim astronoma pronašao prvu vansolarnu planetu uz pomoć malog 4" teleskopa sačinjenog od komponenti koje se mogu kupiti u radnji. Nova planeta veličine Jupitera je locirana oko 500 svetlosnih godina od nas, i otkrivena je uz pomoć tranzitne metode, koja detektuje pad sjajnosti zvezde kada planeta prođe ispred nje. Tim astronoma je osmatrao 12.000 zvezda u delu neba veličine činije" u asterizmu Veliki Medved gde je pronašao 16 mogućih kandidata koji bi mogli imati planete. Kasnija osmatranja velikim opservatorijama su potvrdila koje zvezde imaju planete, a koje nemaju. Ovo je prvo otkriće uz pomoć mreže malih, relativno jeftinih teleskopa koji su specijalno dizajnirani za traženje planeta koje se nalaze u orbiti oko sjajnih zvezda. Mreža ovih teleskopa nazvana "Trans-Atlantic Exoplanet Survey" je rezultat tima naučnika sa Caltech Univerziteta, NCAR i Lowell observatorije pod pokroviteljstvom NASA JLP laboratorije.

DVOSTRUKI MLAZ OKO EKSPLODIRANE ZVEZDE
Ovo je detaljan snimak eksplodirane zvezde zvane Centaurus A, koji je načinila Chandra X-Ray opservatorija. Teleskop se fokusirao na ovaj ostatak zvezde tokom 11 dana, otkrivši sjajan, spoljašnji zeleni prsten čiji je prečnik 10 svetlosnih godina, i koji je nastao udarnim talasom nakon eksplozije supernove. Dva velika mlaza se pružaju na različitim stranama izvan ovog udarnog talasa i sadrže velike količine silikona. Ovo znači da su oni formirani rano tokom eksplozije u protivnom oni bi sadržali većinom gvožđe iz zvezdinog centralnog regiona.